Актуелно
0
0
0
s2smodern

Интервју председника Заједно за Србију Небојше Зеленовића за Истиномер podcast: “Морамо да дамо одговор на то како изаћи из овог мрачњаштва и деструкције у које нас је увео Вучић. У овом тренутку то нема ко да уради зато што смо сви преплављени одговарањем на оно што су нам дневне теме у које нас увлаче и замагљују слику”.

“Миша Вацић није ни принети Шешељу деведесетих, али он је друштвена опасност. Овде постоји потенцијал за невероватан сукоб у чијој основи није однос према ЕУ, већ невероватна мржња. Људи су почели да се мрзе. Ја сам својевремено рекао за ‘Време’ и сада вама кажем – Вучић би нас сада убијао да се не плаши Американаца. Њега једино западне земље могу да врате у некакав нормалан оквир и зато смо о нападима Вацића обавестили све западне амбасаде, нарочито земље ЕУ.

Пошто је лидер Српске деснице, некадашњи упосленик Канцеларије за Косово и Метохију, Миша Вацић запретио на оснивању огранка своје странке у Шапцу, градоначелнику Небојши Зеленовићу да ће “завршити као Аустроугари у Дрини“ и да би га у затвору требало „изложити пљувању“, уследиле су оцене да је реч о говору мржње, позивању на насиље, претњама по живот. Огласила се већина опозиционих партија и невладиних организација.

После неког времена и тужилаштво је покренуло предистражни поступак. У већини реаговања примећује се да је Вацић производ Александра Вучића, да је његов “лутак“ и да су ти наступи у функцији спиновања и скретања пажње са афере Крушик или доктората Синише Малог. У разговору за подцаст Истиномера “У микрофон” Небојша Зеленовић, који је и председник странке Заједно за Србију, чланице Савеза за Србију, оцењује да је “идеја да се наседне на Вацића и да се јавност бави небитним стварима“. Он додаје и да претње које су упућене њему и Мариники Тепић “нису новина у политичком животу Србије, те да је тај механизам примењивао деведесетих и Милошевић“.

 

[Истиномер:] На основу чега тачно извлачите закључак да иза Вацића стоји Вучић?

[Зеленовић:] Аргументација је врло једноставна. Прво, Миша Вацић је у Шапцу, пре неко вече, отворио своје нове просторије. Из тих просторија се иселила СНС и прешла у нове, веће, боље просторије, а ове старе оставила Миши Вацићу. Друго, људи који су били присутни на оснивању странке некадашњег службеника Канцеларије за Косово и Метохију, исти су они који су ме и раније прозивали и вређали, који су заједно са напредњацима организовали протесте у Шапцу, дочекивали Ђиласа када је правио скупове.

- У који контекст онда стављате чиненицу да се СНС у Шапцу, цитирам “ограђује од потеза Мише Вацића”?

У првој реченици се СНС оградила од тога што је урадио Миша Вацић, али већ у следећој је урадила исто што је урадио Миша Вацић дакле поновили су све његове реченице и све његове увреде и клевете. Неколико дана моја породица, ја и уопште људи у Шапцу имамо драму. Осећамо се угроженима. Моју породицу зову пријатељи, фамилија који нам саветују да се склонимо негде, сакријемо. Ово је страшна ствар, то су зли људи.

- Разуме се да се ваша супруга, деца морају осећати угроженима, али ви са толиким политичким искуством зар се стварно осећате угрожено?

Не на тај начин. Јер сам и раније имао претње. Долазили су ми на посао и претили, претили су и мојој породици и оцу, мајци, упадали су нам у двориште, па смо ми то пријављивали.

 

ИНТЕРВЈУ СА НЕБОЈШОМ ЗЕЛЕНОВИЋЕМ МОЖЕТЕ СЛУШАТИ НА ИСТИНОМЕР PODCASTU

 

 - У чему је разлика у односу на ово сада?

Разлика је у томе што овог пута јавно прете да ћу завршити у Дрини или да ће ме неко изложити у јавном затвору и пљувати сваки дан. Мој задатак је да људима покажем да ствари могу да изгледају другачије и да из свог тог оквира, на који смо насели, и у који нас је Вучић увукао, намерно, ми морамо да изађемо са некаквим животним решењима и то је оно што ја у Шапцу радим пет година. Мој задатак је да нудимо нове одговоре.

- Причаћемо о новим одговорима, само још неколико информација о случају. Тужилаштво је покренуло предистражни поступак, шта се ту дешава?

Формално гледано, да би се уопште могла покренути процедура мора да постоји моја изјава која заправо чини биће кривичног дела. Битно је да постоји осећај угрожености. Ја сам изјаву дао полицији и сад ћемо видети како ће то даље изгледати. Ја нисам оптимиста по том питању јер имам случај да је раније долазио човек код мене на посао и претио мени и мојој породици и тај човек и дан-данас шета и сачекује ме у мојој канцеларији и смеје ми се у лице. Нити је тужилаштво покренуло процес против њега нити се било шта десило. Ово је попримило мало другачији значај, другачију форму и ми смо обавестили све амбасаде и зато је Вучић послао неког тужиоца који је написао налог полицији, али неће су ту ништа драматично десити.

- Које сте амбасаде обавестили, претпостављам ЕУ, САД?

Тако је, обавестили смо оне амбасаде са којима имамо редовну комуникацију.

- Руску?

Нисам руску јер са њом немам комуникацију. Обавестио сам амбасаде западних земаља пре свега ЕУ јер ми тамо желимо да припадамо и где видимо да имамо пријатеље.

- А зашто?

Зато што их се Вучић плаши. Да их се не плаши ко зна шта би било са нама из опозиције. Плаши их се зато што је ово што сад ми живимо део некаквог договора без ког Вучић не би никад дошао на власт, то је део тог договора у коме Вучић треба да заврши неки тежак посао за Србију али он то не ради тако како треба..

- Зар не мислите да се та теза о Вучићу који је дошао на власт да реши Косово, па му је допуштено да овде ради шта хоће мало излизала. Зар немате чланице ЕУ у којима је ситуација иста као у Србији, једна од њих нам је у комшилуку?

Ја сам својевремено рекао за “Време” и сада вама кажем – Вучић би нас сада убијао да се не плаши Американаца. То је истина, то је сурово али је тако. Све што ми живимо данас мање-више личи на то што се дешава у Молдавији или Белорусији, само је овде другачији пакет у питању. Не значи да ће стране амбасаде било кога од нас да заштите али они могу њега да врате њега у оквир у коме ће се живот, како тако, одвијати.

- После вербалног напада Вацића на вас и Маринику Тепић, пошто је изговорио те грозне ствари, било је доста рекација. На другој страни тај исти Вацић је пре само две недеље претио Албанцима у Бујановцу називајући их Шиптарима и претио људима који сарађују са Шиптарима, а Савез за Србију није тим поводом апсолутно ни једно саопштење издао.

Мислим да то није нешто што сада може да се стави на терет Савеза за Србију пошто смо свакако реаговали на разне неке друге ствари. Ми смо реаговали на претње студентима, на оно што се десило Александру Обрадовићу, реаговали смо на останак без посла професора у Белој Цркви где су остали без посла јер нису хтели да буду ботови, реаговали смо у разним ситуацијама некад као Савез некад као ДС.

- Утисак је да власт има своју десницу која је агресивна на политичке неистомишљенике и мањине, а да истовремено и опозиција има своју десницу коју толерише. Ви не можете десницу власти да толеришете, али зато сопствену десницу толеришете која, на пример, у Чачку не дозвољава “Прајд” и на то нисте осетљиви…

Никога ја не толеришем и не слажем се са сваком активношћу појединачних чланова Савеза за Србију и оно што могу да кажем је да ја нисам ни отац ни мајка Бошку Обрадовићу. Прајд је одржан у Шапцу, била је та шетња, и на крају крајева Шабац је слободарски град зато што се власт у њему понаша нормално. Али ја морам да изађем из тог оквира у ком стално морам да дајем одговоре на понашање других људи и да објашњавам зашто смо заједно? Ми смо заједно зато што смо покушали да објединимо све оно што у овом тренутку жели да се у Србију врати демократија, да се успоставе институције и владавина права и у тој борби ћемо устрајати. Бићемо заједно докле год те услове не обезбедимо. Када их обезбедимо видећемо како ћемо даље наступати и како ће то изгледати.

- У којој мери у овом друштву, по вашем мишљењу, постоји потенцијал за друштвени конфликт имајући у виду врло инцидентне ситуације којима смо били сведоци, а последња је испред РТС-а?

Овде постоји потенцијал за невероватан сукоб и ја о томе говорим последњих годину дана. Имамо подељено друштво у чијој основи уопште није поглед на европску перспективу Србије или поглед на појединачна права. У основи те поделе је мржња. Људи су почели да се мрзе и из те мржње могу којекакве ствари да се десе од тога неком прекипи Миша Вацић или да неки ошишани, набилдовани одлучи да узме ствар у своје руке и реши да се обрачуна са мном или са неким грађанином који се не слаже са њим. Ми смо сада на ивици сукоба и зато инсистирам, већ годину дана, на том дијалогу. Чак смо успели да пролонгирамо одлуку о бојкоту са јула на 15. септембар, очекујући да можда можемо да разговарамо о слободним изборима. Међутим, то време је прокоцкано, ништа се добро није десило.

- Кажете да сте за дијалог, а не учествујете на овом у Скупштини где долази Тања Фајон?

Ми хоћемо да разговарамо. Објаснили смо и Тањи Фајон и господину Флекенштајну и господину Кукану и свима који су до сада били овде из Европског парламента да смо отворени за дијалог. Али, у овом тренутку формат у коме ћемо ми да седимо са Мајом Гојковић, Ђукановићем, Мартиновићем и да се претварамо да је све у реду и као да причамо, је бесмислен.

- Али шта је цена спречавања конфликта који сте сад поменули, ако не дијалог?

Све што имамо да кажемо и Тањи Фајон представници Европског парламента ми смо већ рекли у неколико наврата и мислим да је та ствар позната. Али, да учествујемо у још једном Вучићевом циркусу не желимо. Наравно да ја разумем и представнике Европског парламента и њихову жељу да се ствари одвијају у институцијама, али има само један проблем – те институције не постоје. Не постоји институција парламента, јер он не обавља своју основну функцију а то је дебатна функција. Не постоји институција тужилаштва јер очигледно да нико не зна шта ради Загорка Доловац и које процесе сада води, да ли против министра Стефановића због корупције, да ли против министра Малог, да ли због тога што се не може утврдити ко је порушио у Савамали. Узмите било који други пример попут надлежних министарстава, судова, РЕМ-а.

- Зашто би Вучић имао интерес да буде конфликт, шта ће му конфликт о коме ви говорите?

Ја мислим да ако неко уме да плива у таквим околностима и уме да ради у таквим околностима онда је то Вучић. Он је „мастермајнд“ ове деструкције у којој ми живимо, он ју је креирао на крају крајева.

- Када говоримо о десници, деведесетих је Милошевић опозицији супротстављао Шешеља, чији су капацитети, морате признати, далеко изнад Вацићевих. Зар не мислите да Вучић, истурајући Вацића, показује и да му против овакве опозиције и не треба неко са већим капацитетима?

Оно што ја могу да кажем је да је Миша Вацић провокатор и тачно је да он није ни принети Војиславу Шешељу ’90-их, али то је највише што у овом тренутку Вучић може да извуче. Он је до сада потезао најјаче карте које је имао, било да је у питању Марко Бастаћ или проглашење доктората Малог. Видећемо шта ће повући тог 22. новембра када се буде одлучивало око доктората. Нисмо ми полупали 10 глава у претходних годину дана, почев од Борка Стефановића, него су представници власти то радили. Ако Вучић мисли да ће на овај начин да испровоцира било кога, ја гарантујем да се то са наше стране неће десити али то не мора да значи да неки грађанин коме је пао мрак на очи неће да уради нешто страшно са ове или са њихове стране, затрован овим лудилом које емитује Вучић.

- Да ли Вацића сматрате озбиљним играчем?

Он јесте озбиљан играч пошто има сву подршку и добија новац и ради то што му Вучић каже на начин на који он може да ради, али далеко од тога да може Миша Вацић да буде некаква тежина у овом друштву. Међутим, он јесте опасност.

- Опозиција је најавила да жели промену формата у разговору са представницима Европског парламента, шта то конкретно значи?

Промена формата разговора значи да представници Европског парламента седну са нама и одвојено са влашћу и да након тога видимо да ли уопште има могућности да се направи помак. Наши су захтеви врло једноставни. Послали смо писмо у коме смо објаснили како видимо тај формат са представницима Европског парламента и видећемо шта ће се десити до четвртка. Дефинисали смо читав тај формат, који се зове „проксимити токс“ и он се примењује у свету у разним случајевима. Разговара се са две стране одвојено и онда се направи пресек и види се шта могу да буду тачке око којих може да се направи некакав пресек. Оно што ми желимо од договора дефинисали смо као свеобухватни споразум.

- Да ли улазите заправо у неку врсту преговора или нема преговора око тих услова које постављате и који су познати?

Ми разговарамо о томе како и на који начин ми видимо будућност. У ових скоро годину дана, од како су кренули протести, десиле су се две веома важне ствари за Србију – прва ствар од хиљаду и хиљаду захтева побуњеног народа, ми смо дошли до једног захтева. Тај захтев је да имамо поштене изборе и после скоро годину дана протеста јасно је да оно што заправо заступа опозиција, је оно што у дубини осећа побуњена Србија, која више не жели да учествује у било каквим покраденим изборима. Опасно је, међутим, то што се бојкот, као средство борбе против ове стварности, која је ружна, може проширити на читав регион. Грађани све више верују да не могу да се изборе са својим диктаторима са једне стране и виде на другој страни да ЕУ или међународни фактор не може да учини много да им помогне да се изборе за владавину права и демократију. Сви ти грађани у региону живе у заробљеним државама. Њихов одговор на ово што ми живимо би могао бити бојкот.

- Какве везе сад има регион? Уосталом имали сте бојкот локалних избора у Албанији који није имао утицај на промену ставова ЕУ или међународног фактора?

Ја сам присуствовао неким међународним скуповима у последњих седам дана на којима је бојкот, као легитимно средство решавања проблема у региону био најважнија тема. Бојкот локалних избора у Албанији нема исту тежину као бојкот парламентарних избора у Србији, јер ни Албанија, ни Црна Гора ни Македонија немају то што ми имамо, а то је Косово. Дакле, немају ту врсту проблема зато овде та ствар има посебан значај. Са друге стране ми смо најбројнија држава у овом региону, али оно што се овде деси сутра лако може да се прелије и на остале земље и ја мислим да зато оно што ми данас имамо као некакву тачку упоришта у разговорима са представницима Европског парламента је јако важно и убеђен сам да ћемо успети.

- У чему?

Да ћемо се изборити за слободне изборе, како ће до тога доћи видећемо. Ми треба да почнемо да разговарамо.


- Шта очекујете да се тачно деси – да Вучић пристане на све услове?

Очекујем да причамо о томе како треба да изгледају следећи избори и да разговарамо о томе како изгледа РЕМ, да имамо политички консензус око чланова РЕМ-а, око свих чланова Републичке изборне комисије и око тога ко управља Агенцијом за борбу против корупције пошто очигледно да те институције не раде свој посао.

- Зашто очекујете да ће власт да пристане на те услове имајући у виду да и Тања Фајон и сви представници ЕУ са којег год састанка да изађу или које год саопштење да објаве говоре да треба изаћи на изборе и у овим условима. Шта вам улива ту наду или очекивање да ће нешто да се мења?

Променило се много тога, ви сада имате Европски парламент који овде сада има мисију да разговара.

- Управо они вас убеђују да учествујете и на оваквим изборима.

Они су нас убеђивали да се вратимо у парламент па се нисмо вратили, убеђивани смо да треба да урадимо разне ствари у овом периоду које нисмо урадили. Није сад то важно у шта они нас убеђују, него је важно то шта ми можемо да добијемо, односно за шта можемо да се изборимо. Нисмо ми неко ко не жели да разговара пошто нам и ту ствар намећу. Ако неко жели да разговара то смо ми. Тражимо дијалог све ово време и он се није десио у оном формату који би могао да да резултат. Пошто су формати досадашњих разговора исцрпљени сада смо прешли у неку следећу фазу.

- Истини за вољу ви сте се укључили прво у ФПН дијалог који је невладин сектор покренуо онда сте изашли из тог дијалога и одбили да учествујете у скупштини у дијалогу?

Не, није тако. Ми смо учествовали врло отвореног ума и отвореног срца у дијалогу на ФПН-у, отишли смо тамо спремни да разговарамо, али са друге стране нисмо наишли на ту спремност и уместо тога доживели смо увреде, исмевање и то је био један циркус у којем више нисмо желели да учествујемо. После трећег састанка на ком се ништа није померило схватили смо да тај формат једноставно не даје резултате тако да не могу да кажем да смо ми сада тамо отишли и као ми смо напустили. Напустили смо јер се није ништа десило.

- Да прецизирамо – дијалог али не о мартовским или предстојећим редовним изборима?

Не, не. На нашу примедбу да је касно за ове изборе који се наводно помињу у марту одговор је да није по Уставу да се то помера. Ја сам сигуран да постоји политички одговор и да се могу наћи квалитетна уставна решења, за померање избора. Најбољи правници које имамо су радили на томе да дамо одговарајуће предлоге. Није померање избора пуко померање, већ је суштина шта се у оквиру свега тога може постићи и договорити.

- Разговарамо о парламентарним изборима, да ли у Савезу за Србију или ви лично као градоначелник Шапца, размишљате о томе да се промени одлука када је реч о локалним изборима?

Поред тога што смо разговарали о некаквом новом термину за поштене изборе појављују се неки термини који су сасвим нови – крај априла, почетак маја, као резервни термини. То су неке опције које су се у међувремену појавиле и када то пребаците у локал онда заправо имате 6 или 7 месеци и до тих некаквих локалних избора, који би се дешавали вероватно у истом термину када и парламентарни. Ми смо чврсто на становишту да је у овом тренутку бојкот не решење него пут да дођемо до слободних избора и ми ћемо истрајати.

- Али ситуација на локалу је другачија, другачије се понашају грађани у улози бирача на локалу, сами сте рекли прошле године да су на локалу кадрови најлошији, да Вучић мора посебан напор да уложи како би их контролисао, ако је то тако зар то није добра прилика да опозиција освоји градове као што је рецимо опозиција у Будимпешти освојила?

То јесте јако важна тема првенствено за Шапчане и сама та чињеница да смо ми једини град који има другачије околности у којима живи и развија се. То јесте тешка тема можда и најтежа тема код нас.

- Да ли се можда размишља да се тај став промени?

Ми у овом тренутку радимо различите пројекте, отворили смо причу о референдумима, 8. децембра ћемо имати велико изјашњавање грађана који ће добити прилику да одлучују о два милиона евра и то нема нигде у Србији. Само у Шапцу имате могућност да као редован грађанин одлучујете о некаквом новцу у средини у којој живите. Истовремено у Шапцу имате једини парламент који данас функционише, у њему опозиција користи 95 одсто свог времена да дебатује и критикује. У Шапцу имате четири медија, две телевизије и две новине који извештавају на потпуно независан начин.

- Да ли је баш то разлог да учествујете на локалним изборима?

Ми нећемо ништа радити што може на било који начин да наруши јединство или опозиције или осећај да се на овим парламентарним изборима не учествује. Ми смо у том опредељењу чврсти, али ћемо паралелно са тим водити рачуна шта кажу грађани у Шапцу. 

- После недавног састанка са шефом мисије Савета Европе у Београду рекли сте да је власт одбила постмониторинг Конгреса који контролише, шта се дешава са локалним самоуправама и регионалним властима у земљама чланицама Савета Европе где сте ви поднели извештај прошле године, како ви знате да је власт то одбила?

То је скандал који се десио и о коме се мање-више ћути. Ја сам то рекао очекујући да ће да се дигне јавност око тога, ви сте једини новинар који је то приметио. Шта се десило? Десило се да после мог наступа у Стразбуру о стању у локалним самоуправама у Србији и свих доказа које смо доставили тамо Савет Европе је требало да провери да ли се Повеља о праву локалних самоуправа примењује. Наша држава је дужна да поштује ту Повељу коју смо ми усвојили као наш домаћи закон. Седмог фебруара ове године је био комитет за мониторинг у Београду и пре почетка седнице комитета председник комитета, господин Вербек је имао састанак са министром Ружићем. Министар Ружић се тад сложио да се утврди постмониторинг и то нам је саопштио господин Вербек на почетку састанка, па смо то онда Саша Пауновић и ја, као присутни на том састанку, после саопштили медијима. Тог истог дана је господин Ружић отишао на рибање код Вучића и тамо му је речено да демантује све што је рекао.

- Како то знате?

Тог дана око 14 часова Ружић је изашао и рекао како није било говора уопште о постмониторингу. То вече смо имали заједничку вечеру – сви чланови Комитета за мониторинг Саша Пауновић и ја, као некакви организатори тог скупа на коме је мени господин Вербек рекао да је то невиђени скандал и да се то њему никад у животу није десило, а он је човек са огромним искуством и стажом. Из Савета Европе је послато писмо држави да се успостави постмониторинг. Влада ове државе мора да да сагласност, такво је правило, а влада ове државе није дала сагласност, ништа није одговорила. Негде у јуну месецу сам добио писмо од господина Вербека у коме он каже да и даље нема сагласност владе и да се чека. Шеф мисије Савета Европе у Београду ми је пре неки дан на том састанку рекао да ће покушати да прибави некакву информацију о томе шта се дешава.

- Зашто Савет Европе не саопшти да нису добили сагласност?

То питање јесте занимљиво, али то није за мене.

- Да се вратимо одговорима на ово што се дешава, које сте поменули на почетку разговора. На ТВ Нова С сте рекли да онај ко озбиљно мисли да се бави политиком у овој земљи мора да да јасне одговоре на лудило. На шта сте конкретно ту мислили?

Мислио сам да ми морамо да дамо одговор на то како изаћи из овог мрачњаштва и деструкције у које нас је увео Вучић. У овом тренутку то нема ко да уради зато што смо сви преплављени некаквим одговарањем на оно што су нам дневне теме у које нас увлаче и замагљују слику.

- Зар Вучић не увлачи опозицију управо у то?

Тако је и сад ми хоћемо да изађемо из тог круга. Шта је наш одговор или шта је мој одговор? Па мој одговор су локалне политике града Шапца које би могле лако да постану националне политике. Било да је у питању начин одлучивања о располагању новцем, до пословних и аграрних политика. Мени је драго што је Зоран Лутовац као председник Демократске странке прихватио да највећи део тога уђе у програм ДС. Али оно што ми сада радимо и што може да промени Србију је прављење снажне и јаке ДС која ће учинити једну ствар коју никад ниједна странка у Србији није урадила. Отворићемо пословање наше странке и оно ће бити потпуно јавно зато што тамо где ти успеш да обезбедиш поштење у странци, ствараш поверење грађана да ћеш то применити и у држави. Знаће се како новац улази, како новац излази, на шта се троши, како се троши. Поштена политичка организација у Србији има шансу да учини државу поштеном односно власт поштеном и томе служе политичке партије. Ми верујемо да смо на путу да једну пољуљану и урушену политичку организацију вратимо на ноге да јој удахнемо нову снагу, да понудимо некаква нова лица и нове одговоре на питања.

- Како објашњавате то да у овој земљи, према мерењима агенција, има више од 1,5 милиона становника који се не слажу са Вучићем, а да тих 1,5 милион становника није за опозицију. Или мислите да агенције за истраживања јавног мишљења, као што ваше колеге из Савеза за Србију сматрају, не говоре истину. Где су ти људи да вас подрже?

Оно што је моје искуство за ових 5-6 година колико се бавим политиком у свом граду је да када год имате добру понуду за грађане они увек на ту понуду позитивно одговарају. Грађанима је потребна добра понуда и она се за сада не дешава, а десиће се чим завршимо посао око уједињења око ДС и будемо људе уверили да је могуће у Србији направити поштену политичку организацију, која не зависи од буџета, не зависи од странаца, од тајкуна и организацију која сутра, иако није у парламенту, може да преживи, организацију која је спремна да враћа своје дугове. Не може да ми каже нико да је врло способан да управља државом, а да није способан да управља својом странком, да није способан да враћа дугове својих претходника. Ми смо врло близу тога да уведемо једну нову реалност у политички живот у Србији, а то је да почну ствари да се одвијају на пристојан, законит, поштен и нормалан начин.

- То је мимо Савеза за Србију, изван Савеза за Србију или унутар савеза за Србију?

Ово што ми радимо је процес који ће довести до тога да све политичке организације у Србији буду боље, па и Савез за Србију и власт у Србији.

 

Извор: Истиномер, Анализе Интервју / Даница Вученић; насловна фотографија: Истиномер/Зоран Дрекаловић

© 2013-2019 Zajedno za Srbiju  | Sva prava zadržana |